Приликом кретања у планинама највише потешкоћа задаје проналажење правог пута. Пре више деценија планинари су изнајмљивали водиче који су их водили до планинских врхова али сада то више није потребно јер до већих врхова воде означени а местимично осигурани путеви.

Означавање путева не би имало смисла када би се оно спроводило производним знацима. Код нас се користе ознаке које се састоје од црвеног прстена који затвара бели круг и ређе од две црвене хоризонталне линије, те ознаке су постављене уздуж путева , по стаблима, каменим блоковима и стенама, а израђене су уљаним бојама.