Помоћу небеских тела
уторак, 16 септембар 2008 21:01

Оријентација помоћу небеских тела

Помоћу сунца - Извиђачи се често оријентишу према сунцу. Сунце се сваке 4 минуте помери за 1 степен, што је 15 степена на сат. тако је приближно : на истоку око 6 часова, на југоистоку око 9, на југу око 12 , на југозападу око 15 ,а на западу око 18 часова.

 

 

Помоћу сунца и сата - малу казаљку сата усмеримо према сунцу. Затим угао између мале казаљке и броја 12 на сату поделимо на пола, односно нађемо симетралу овог угла, а пр авац симетрале показује правац југа.Симетрала угла одређује се зато што сунце, по привидној пут ањи обиђе (затвори) круг за 24часа , док сатна казаљка на часовнику обиђе круг за 12 часова, односно 2 пута је бржа од сунца.

 

 

Помоћу сунца, сата и сенке - на осу казаљки поставимо сламку (шибице) и сат окрећемо док се сенка сламке не поклопи са малом казаљком. Угао измеду мале казаљке, односно сенке и броја 12 на сату поделимо на пола (надемо симетралу). Правац симетрале показује правац севера.

Орјентација методом једнаких сенки - се заснива на чињеници да сунце , на свим географским ширинама , излази на истоку, а залази на западу,и да сенка објекта преподне пада ппрема западу а поподне према истоку. Поступак приликом одређивања југа на тај начин је следећи :

  • на равном земљишту побости штап висине 1 - 1,5 м .
  • у 11 или 11:30 часова, мањим кочићем , обележити врх сенке штапа у тачки А , затим помоћу канапа описати на земљи лук полупречника висине сенке, користећи основу штапа као центар круга . Како се подне приближава сенка штапа се смањује .Поподне се сенка штапа продужава све док око 12:30 , односно 13 часова не пресече описани лук у тачки Б

На описаном луку означити тачку Б у тренутку када врх сенке додирне лук . спојити тачку А са тачком Б да би се добио правац запад - исток . Нађи симетралу дужи а АБ и обележити тачку Ц , а затим симетралу лука АБ и на луку обележити тачку Д . Спајањем тачака ОЦД добија се правац југ .

 

 

 

 

Помоћу месеца и часовника - малу казаљку часовника усмеримо према Месецу. Затим угао између мале казаљке и броја 6 на часовнику поделимо на пола- нађемо његову симетралу . Правац симетрале показује правац југа.

 

 

 

 

Помоћу звезде северњаче - правац севера одредујемо на следећи начин: прво уочимо сазвежђе великих кола у том сазвежђу нађемо две последњезвезде. Кроз те звезде замислимо праву линију и растојање те две звезде преносимо 5 пута на замишљену праву. У делу неба који сада гледамо уочићемо једну звезду која је нешто сјајнија од осталих и то је звезда северњаца. За проверу нађемо мала кола - северњача мора бити на руди. Ако је то стварно северњаца, правац севера је у правцу вертикалне пројекције звезде северњаче.

 

Помоћу месеца - је могућа ако се знају одређене законитости о његовом кретању. млад месец се види у 18 часова на западу после заласка сунца, прва цетврт изази око 12 часова на истоку, а око 18 часова је на југу. Пун месец излази на истоку око 18 часова, последња четврт излази у поноћ на истоку, а око 6 часова је приближно на југу. Месечеве мене се мењају сваких 7 дана 9 часова и 11 минута. Познавање ових законитости омогућава приближно одређивање страна света.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



 

 

Мени