У ЈУГОСЛАВИЈИ

Оснивачка скупштина савеза извидника и планинки у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржана је 6.В 1923. године. Прва извиђачка организација је формирана у Београду (Стег бр.1) 1.X 1920. 1930. ова организација мења назив у Савез скаута Краљевине Југославије, који је бројао око 10 000 чланова. У периоду од 1930. - 1940. рад ове организације је неколико пута забрањиван. 1940. из савеза иступају неки делови, а почетком 1941. формира се Српски савез извидника и планинки. После ИИ светског рата формира се у септембру 1951. Иницијативни одбор за формирање савеза извиђачких организација Југославије, а оснивачка скупштина савеза одржана је 7-8.ИИ 1953. године.


У СРБИЈИ

Прва извидничка организација код нас формирана 1911. у оквиру савеза трезвене младежи, која је тада била једина организација у Југославији а оснивач је био Милош Ђ. Поповић (1876-1954) (види слику). После И Светског рата и стварања Југославије организација је једно време радила у саставу соколске организације а од 1921. оснива се самостални савез извидника и планинки Србије. После ИИ Светског рата прва иницијатива за обнављање савеза самосталних извидника и планинки Србије јавила се 1944. а први састанак одржан је 21.XИ 1944. Први воднички течај у Србији одржан је од 19-27.И 1952. у Пионирском граду у Београду на којем је учествовало 70 омладинаца са територије Србије. Прва шумска школа савеза извидника Србије одржана је од 12.ВИИ до 5.ВИИИ 1952. на Копаонику. Прво оријентационо такмичење извидника у Србији одржано је 14.В 1959. на Авали.


 

ПРИЈЕМ У WОСМ

Преговори око улажењења СИЈ-а у WОСМ су текли следећим током:
• У Новој Горици 2. априла 1988. донета је одлука да се приступи разговорима о чланству у WОСМ
• 1990. године уследила је прва посета СИЈ-а од стране Јурја Горског
• Јуна 1991. и јануара 1992. године делегација СИЈ-а отишла је на разговор у Женеву
• У периоду између 1992. и 1994. због рата је био успорен поступак
• Маја 1994. одржан је семинар за балканске организације у Атини, на коме је и СИЈ имао представнике
• У јуну и децембру 1994. Југославију је посетио Доминик Бенар, када је и одржан вишенаменски семинар у Сутомору
• Јануара 1995. обављени су у Женеви финални разговори о Статуту, Реј Саундерс нас је посетио фебруара 1995.
• 7. и 8. априла 1995. на седници у Женеви Светски комитет нас је предложио за пријем Може се рећи да је одлучујуће представљање Савеза било на џемборију у Холандији 1995. када је једна група међународних комесара тражила посебан разговор "о Савезу". С обзиром да је разговор био успешан, уследио је 1. септембра 1995. године, без и једног гласа против од стране 136 земаља чланица, пријем СИЈ-а у WОСМ. Главне теме око којих су настали спорови су биле:
• Духовна димензија
• Ниво демократичности
• Однос према националним мањинама
• Међународни статус државе
После многобројних сусрета и разговора све је оцењено као договорено, а у Женеви је поред осталог Жак Морејон истакао: "На пријем чека 40 земаља. Нама није циљ да примимо једну земљу више, него баш Југославију.”